Đački parlament

Poseta tehničko-poljoprivredne škole

ŠTA JE ĐAČKI PARLAMENT?

Đački parlament  je zakonom zagarantovana formalna institucija, koja učenicima omogućava demokratski način udruživanja radi zastupanja interesa svih učenika u školi, kao i učešće učenika u donošenju odluka koje se njih neposredno tiču.

Zbog čega je značajno postojanje đačkih parlamenata?

  • Zbog toga što garantuje osnovne slobode učenika, kroz ostvarivanje prava na slobodu govora, izražavanja, slobodu udruživanja, slobodu izražavanja sopstvenog mišljenja…
  • Đački parlament  omogućava lični razvoj učenika.
  • Pruža mogućnost kolektivnog odlučivanja kroz đačke parlamente  i doprinosi poboljšanju atmosfere i života u školi.
  • Đački parlament  doprinosi razvoju kolektivnog odnosa i izgradnju partnerstva sa nastavnicima, stručnim saradnicima, direktorima i organima škole.
  • Đački parlament  je mesto koje omogućava saradnju, uvažavanje različitih argumentacija i stavova.
  • Đački parlament  podrazumeva usvajanje demokratskog znanja i vrednosti, kroz prihvatanje različitosti.
  • Đački parlament  omogućava razvoj demokratske kulture.
  • Đački parlament  omogućava bolju komunikaciju i podstiče donošenje zajedničkih odluka prihvatljivih za sve strane.

Zašto je bitno da učenici budu uključeni u proces odlučivanja kroz  Đačke parlamente  :

  • Zato što učenici najbolje razumeju svoje potrebe.
  • Zato što najbolje prepoznaju svoje probleme i probleme svojih vršnjaka te u tom smislu mogu da omoguće školi da im što bolje izađe u susret.
  • Zato što  Đački parlament  pruža mogućnost učešća svih učenika bez obzira na rasnu, versku, nacionalnu, imovinsku ili polnu pripadnost.
  • Zato što se kroz Đački parlament  lakše čuje glas svih grupa i podgrupa u školi bilo da su u pitanju izbeglice, interno raseljena lica, manjinske grupe ili lica sa smetnjama u razvoju.
  • Zato što mladi treba da učestvuju u procesu odlučivanja, jer na taj način jačaju svoje samopouzdanje i postaju odgovorne ličnosti.
  • Zato što će se školske odluke bolje i spremnije realizovati.
  • Zato što se razvija demokratsko društvo i pravednije uređuje školski život.
  • Zato što se tako poboljšava odnos i saradnja između učenika i nastavnika, vaspitača ili stručnih saradnika.
  • Zato što to utiče na njihovu bolju informisanost.
  • Zato što na taj način oni mogu da podstaknu aktivnije učešće roditelja u školskom životu.
  • Zato što sa svojim idejama mogu da pokrenu i realizuju projekte u saradnji sa organima škole.
  • Zato što mogu da pokrenu pitanja značajna za učenike u lokalnoj zajednici.

Dobrobiti od osnivanja đačkih parlamenata

  • ZA UČENIKE
  • ZA ŠKOLU I NASTAVNIKE
  • ZA RODITELJE
  • ZA LOKALNU ZAJEDNICU
  • ostvarivanje prava garantovanih međunarodnim i nacionalnim dokumentima
  • prihvatanje prava i odgovornosti
  • uvažavanje ličnosti učenika
  • svestran razvoj učenika
  • iskustvo timskog rada
  • učenje o različitosti i nediskriminatorskom ponašanju
  • jasna i blagovremena informisanost svih učenika
  • mogućnost uticanja na odluke bitne za učenike
  • kvalitet saradnje između učenika i nastavnika
  • veće zadovoljstvo radom i životom u školi
  • bolja saradnja i komunikacija sa učenicima
  • upoznavanje sa željama i potrebama učenika
  • smanjivanje odgovornosti i podela obaveza
  • zadovoljstvo donošenim odlukama, bez prisile
  • smanjivanje vremena koje se troši na uvođenje reda i discipline u svakodnevnom radu
  • lakša adaptacija na promene
  • veće zadovoljstvo radom i životom u školi
  • odgovorna deca koja su svesna svojih mogućnosti i spremnija na bolju komunikaciju
  • lakše identifikovanje potreba svih strana
  • bolja saradnja i zadovoljstvo školskim procesom
  • manji broj konfliktnih situacija koje nastaju usled nezadovoljstva školskim životom između roditelja i dece
  • primena naučenih veština (prihvatanje različitih mišljenja, tolerantnost, mogućnost argumentovanog diskutovanja…) u porodičnom životu kroz obostrano učenje i kontat
  • aktivno uključivanje u školski proces
  • lakše upoznavanje sa potrebama učenika i adekvatno prilagođavanje lokalnih akcija
  • lakša i bolja informisanost o životu u školi
  • bolja raspodela namenskih sredstava
  • mogućnost dvosmerne komunikacije radi realizacije zajedničkih ciljeva
  • kvalitet rada škola se poboljšava čime se poboljšava kvalitet života u lokalnoj zajednici

Šta je natačno, a priča se…

Đački parlament  omogućava više prava za učenike, a manje za nastavnike!
NE. Formiranje đačkih parlamenata ne predstavlja gubitak autoriteta kod nastavnika, već predstavlja mogućnost za ostvarivanje osnovnih ljudskih prava i utiče na bolju međusobnu saradnju između nastavnika i učenika.

Učenicima je dato pravo da organizuju parlament, a oni nisu spremni da prihvate sopstvenu odgovornost.
NE. Prava se nikome ne daju, ona svakome pripadaju od momenta rođenja. Učenicima je na osnovu nacionalnih i međunarodnih dokumenata omogućeno da se udružuju radi učešća u donošenju odluka. Zalažući se za ostvarivanje sopstvenih prava učenici u sebi razvijaju osećanje odgovornosti i poštovanje prava drugih.

Učenici nisu dovoljno kompetentni da učestvuju u donošenju odluka koje se tiču života u školi!
NE. Učenici su dovoljno zreli da sami prepoznaju svoje osnovne potrebe, a samin tim i odluke koje su važne za njih, što ih čini uspešnijima prilokom donošenja odluka. Zainteresovanost svih strana za donošenje bitnih odluka u školi je podjednako važna kako za učenike tako i za nastavnike.

Parlament omogućava učenicima slobodu da rade ono što žele!
NE. Cilj formiranja učeničkih parlamenata ne znači potpunu slobodu činjenja za učenike. Učenicima se kroz učeničke parlamente pruža mogućnost da se udružuju i učestvuju u donošenju odluka, a samim tim uče da njihova prava imaju ograničenja i da prilikom ostvarivanja sopstvenih prava ne smeju da ugrožavaju prava drugih.

Mogućnost organizovanja đačkih parlamenata predstavlja dodatnu obavezu kako za nastavnike, tako i za učenike!
NE. Đački parlamenti  smanjuju obaveze, jer utiču na vreme koje se troši na sučeljavanje različitih stavova i rešavanje konfliktnih situacija. A utiče i na kanalisanje slobodnog vremena kroz aktivnosti koje doprinose zadovoljstvu rada i života u školi.

Đački parlament  je mesto gde se rešavaju svi problemi!
NE. Na sastancima đačkih parlamenata treba izneti različita mišljenja i istaći probleme učenika. Međutim, neki problemi prevazilaze okvire delovanja parlamenta i u takvim situacijama neophodno je obratiti se nastavniku, direktoru, stručnom saradniku ili nekom drugom nadležnom organu.

Predstavnike đačkih parlamenata čine samo učenici sa odličnim uspehom!
NE. Da bi đački parlament  funkcionisao nije neophodno da njegovi predstavnici budu samo najbolji učenici u školi. To što neko ima odličan uspeh ne mora da znači da će da bude i uspešan parlamentarac. Da bi bili uspešni, predstavnici parlamenta, učenici treba da budu otvoreni, komunikativni, informisani, sigurni u sebe, spremni da prihvate različitosti, da imaju mogućnost samokontrole, objektivnosti i realnosti.

Đački parlament  zahteva dodatna materijalna / finansijska sredstva od strane škole.
NE. Jedna od aktivnosti đački parlamenta  je i mogućnost podnošenja i realizacije različitih projekata, kroz koje mogu da ostvare željene aktivnosti. Za organizaciju učeničkih parlamenata potrebna je samo dobra volja i saradnja svih u školi.

Predstavnici đačkog parlamenta  samoinicijativno donose odluke, koje su samo u njihovom interesu.
NE. Izabrani predstavnici predstavljaju i zastupaju sve učenike škole. Poverenje koje im je ukazano na izborima pravdaju donošenjem odluka koje su u interesu svih učenika, bez diskriminacije. Učešće u donošenju odluka ne poistovećuje se sa apsolutnom samostalnošću u donošenju odluka.

Proces kolektivnog odlučivanja podrazumeva da mišljenje svakog učenika mora uticati na donošenje konačne odluke.
NE. Izražavajući sopstveno mišljenje treba imati u vidu da to pravo imaju i drugi. Svaki učenik koji očekuje da njegovo mišljenje bude saslušano i uvaženo, mora to činiti i u odnosu na druge. Učešće u procesu odlučivanja ne znači, da mišljenje mora nužno uticati na donošenje konačne odluke. Proces zajedničkog odlučivanja podrazumeva razmenu i saradnju kroz aktivno slušanje, uvažavanje i poštovanje, a ne odnos pobednika i gubitnika.